Vodimo li računa o ''biblijskom nalogu'' koji nam je dat ? ''I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva'' (1. Mojs. 2,15)

Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica tako da su one obavezne u svim javnim zgradama, za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije, koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica. U našoj zemlji, nažalost, nema nikakvih poreskih olakšica ili stimulacija za njihovu kupovinu, a statistika kaže da bi korišćenjem samo jedne štedljive sijalice u svakom od 2,5 miliona domaćinstava Srbija godišnje uštedela 16 miliona evra. Štedljiva sijalica košta oko 350 dinara, dok je za običnu, potrebno izdvojiti nešto više od 25 dinara. Na prvi pogled se to čini kao bespotreban trošak, ali kada se sve stavi na papir, očigledno je da su uštede velike. Uporedimo klasičnu sijalicu od 100W i štedljivu od 20W,  jer emituju istu jačinu svetlosti. Radni vek štedljive sijalice iznosi oko 8000 časova, što znači da će ona u toku svog radnog veka potrošiti oko 160kWh električne energije. Ako uzmemo da je prosečna cena struje oko 4 dinara po kWh, to znači da će energetski štedljiva sijalica u toku svog radnog veka potrošiti električne energije u vrednosti od 640 dinara. Kada na to dodamo cenu sijalice, dobijamo da cena osvetljenja za 8000 sati iznosi 960 dinara. Klasična sijalica sa usijanim vlaknom od 100W ima rok trajanja od 1000 radnih sati i pod pretpostavkom da je zaista kvalitetna i da će izdržati svoj radni vek, za taj rad će potrošiti 100kWh električne energije. Za rad od 8000 sati, poput štedljive sijalice, biće nam potrebno 8 klasičnih sijalica, koje će za to vreme potrošiti 800 kWh el. energije, što iznosi 3.200 dinara. Kada na to dodamo cenu od 8 sijalica, prosečne cene od oko 32 dinara, ukupna cena osvetljenja iznosiće 3.456 dinara za 8000 sati.

15.5   Zaključak je da je energetska, a samim tim i finansijska ušteda evidentna u toku eksploatacije energetski efikasne sijalice i da se uložena sredstva vraćaju u proseku za oko 12 meseci, što je čini daleko boljim izborom, na duže staze, od standardne sijalice.

Gradska kuća u Novom Sadu jedan je od dobrih primera kako energetska efikasnost funkcioniše u praksi jer je uvođenjem standardnih sijalica ostvarila značajne uštede energije i novca. Oznaka energetske efikasnosti elektronskih aparata Prema Zakonu Evropske unije, svi novi električni uređaji i aparati za domaćinstvo, koji se na tržištu Evropske unije prodaju, iznajmljuju ili kupuju, moraju imati oznaku energetskog razreda, koja pokazuje prosečnu potrošnju električne energije pri korišćenju uređaja i aparata. Oznaku energetskog razreda obavezno moraju imati sledeći uređaji i aparati: Električne mašine za sušenje, kombinovane mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje sudova, električne peći, klima uređaji, sijalice. Nalepnica nam pomaže da napravimo PRAVI izbor pri kupovini, jer sadrži informacije o potrošnji energije i kvalitetu rada uređaja. Skala energetskih razreda prikazana je strelicama sa slovnim oznakama od „A“ do “ G „, pri čemu su strelice različite dužine i boje. Energetski razred „A“ označen je strelicom zelene boje koja je i najkraća. Duža strelica znači i veću potrošnju energije. Energetski razred konkretnog uređaja prikazan je SLOVOM na širokoj strelici crne boje sa desne strane skale energetskih razreda. Potrošnja električne energije iskazana je brojem ispod skale. Energetski razred „A“ označava uređaj sa najmanjom potrošnjom, odnosno, energetski najefikasniji uređaj, dok energetski razred “ G “ označava uređaj sa najvećom potrošnjom energije, odnosno najmanje energetski efikasan uređaj. Potrebno je zapamtiti da je energetski razred „A“ bolji od “ B „, “ B “ bolji od “ C „, “ C “ bolji od “ D „, “ D “ bolji od „E“, „E“ bolji od “ F “ a “ F “ bolji od “ G „. Slovna oznaka energetskog razreda prikazana je sa desne strane slike koja prikazuje energetsku efikasnost uređaja.Danas neki uređaji, najčešće frižideri, zamrzivači i njihove kombinacije, imaju oznaku i „A+“ i „A ++“, ili „AA“ i „AAA“ koja stoji pored strelice za razred „A“. To znači da su od donošenja zakonske obaveze u Evropskoj uniji sami proizvođači poboljšali energetsku efikasnost iznad one koja se zahteva propisima. Kvalitet rada uređaja, na primer, kvalitet pranja kod mašina za pranje veša i sudova i broj obrtaja rada prikazani su tako|e slovnim oznakama. Potrošnja vode i buka pri radu prikazani su brojevima. VAŽNO: Ako uređaj ima nalepnicu, ne znači i da ima i malu potrošnju električne energije. Izaberite uvek uređaj sa slovom „A“ ili što bliže slovu A – u alfabetu. Uostalom, prvo smo i naučili da kažemo slovo „A“! Na osnovu nalepnice možete napraviti najbolji izbor i zanovac koji ste namenili za kupovinu uređaja dobićete najviše.

energetskaNalepnica

  Izborom aparata koji imaju „Energetskuzvezdicu“ možete potrošiti i do 70%  manje električne energije i time uštedeti i energiju, i novac. Energetski razredi ove grupe uređaja su označeni istim slovnim oznakama kao i mašine za pranje veša i sudova i imaju isto značenje. Od 1999. godine standardi u Evropskoj uniji za ovu grupu uređaja su pooštreni, tako da je zabranjena prodaja uređaja koji imaju energetski razred niži od „D“, odnosno mogu se prodavati samo uređaji energetskih razreda „A“, „B“, „C“ i „D“, a uvedeni su i energetski razredi  „A+“ ,  „A++“ i “A+++“.

Advertisements

Geotermalna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

Kada je u pitanju geotermalna energija stena, današnja tehnologija je ograničena na dubinu bušenja do 10 km, i samim tim je moguća eksploatacija do tih dubina. Ako se računa sa većim dubinama ta je energija višestruko veća. U neposrednoj budućnosti i do časa kada bude ostvarena tehnologija koja će omogućiti iskorišćavanje ove energije, ostaje kao energetski izvor samo hidrogeotermalna energija. Nje ima mnogo manje, ali je njena tehnička upotrebljivost velika, kao i ekonomska opravdanost eksploatacije.

Ukoliko se računa sa iskorišćavanjem do dubine od 3 km, rezerve hidrogeotermalne energije su oko 2.000 puta više nego rezerve uglja. Najveći deo nosilaca energije ima temperature niže od 100 °C (oko 88%), a tek mali deo ima temperature iznad 150 °C (oko 3%). Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.

Prednosti korišćenja geotermalne energije su:

  • Korišćenje geotermalne energije uzrokuje zanemarljiv uticaj na životnu sredinu, i ne doprinosi efektu staklene bašte,
  • Geotermalne elektrane ne zauzimaju mnogo prostora i samim tim malo utiču na životnu sredinu,
  • U pitanju je ogromni energetski potencijal (obezbeđuje neograničeno napajanje energijom),
  • Eliminisana je potreba za gorivom,
  • Kada je geotermalna elektrana izgrađena, energija je gotovo besplatna, uz manju lokalnu potrošnju,
  • Mogućnost višenamenskog korišćenja resursa (utiče na ekonomsku opravdanost eksploatacije).

Nedostaci korišćenja geotermalne energije su:

  • Nema mnogo mesta gde je moguće graditi geotermalna postrojenja (uslovljenost položajem, dubinom, temperaturom, procentom vode u određenom geotermalnom rezervoaru),
  • Ograničenja obzirom na sastav stena i mogućnost pristupa i eksploatacije,
  • Izvor toplotne energije može biti iscrpljen usled neodgovarajuće eksploatacije,
  • Prisustvo opasnih gasova i minerala predstavljaju poteškoću prilikom eksploatacije,
  • Potrebne visoke početne investicije (početak korišćenja i razvoj) i visoki troškovi održavanja (izazvani korozijom, naslagama minerala i dr.).

Jedan od najzanimljivijih oblika iskorišćavanja geotermalne energije je proizvodnja električne energije. Tu se koriste vruća voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora, pa prema tome nema spaljivanja fosilnih goriva i kao rezultat toga nema niti štetnih emisija plinova u atmosferu, ispušta se samo vodena para. Dodatna prednost je u tome što se takve elektrane mogu implementirati u najrazličitijim okruženjima, od farma, osjetljivih pustinjskih površina pa sve do šumsko-rekreacijskih područja.

 
Kada Nestane Poslednja Kap Nafte
rad učenika Vranješ Igora

                                           obnovljivi izvori energije

IGRAJTE ONLINE IGRICE:

1.  Vrlo interesantna online edukativna igra EcoChamp, koja promoviše obnovljive izvore energije ( neophodna je free registracija )

Studente, učenike i mladji deo publike, uvodi u koncept ekološkog okruženja obnovljivih izvora energije, na jedan zabavan i edukativan način . . .

2.  Super Energy Apocalypse (arkadna igrica nije potrebna registracija)

 Podižite svoje baze i upravljajte energetskim resursima u postapokaliptičnom svetu,

gde su Nafta i prirodni Gas , postali prava retkost  . . .

Gorivne ćelije

   Gorivna ćelija – Fuel Cell

   Gorivna ćelija je uređaj, koji uz pomoć hemijskog procesa proizvodi električnu energiju. Mogu biti i reverzibilne, što znači da rade i u suprotnom smeru, vrše
elektrolizu, pri čemu se voda razdvaja na vodonik i kiseonik.
   U gorivnoj ćeliji vodonik H2reaguje sa kiseonikom O2i stvara vodu H2O. Sastoji se od dve elektrode, katode i anode, elektrolita i katalizatora. Oba gasa su pomoću elektrolita (na primer pomoću krute plastične membrane) sigurno razdvojeni jedan od drugog i razmenjuju elektrone (-), samo preko električnog provodnika u spoljašnjem strujnom kolu. Ovaj protok elektrona, čini gorivnu ćeliju, izvorom jednosmerne struje, a i oslobodjena toplota se može koristi.
   Postoji više vrsta gorivnih ćelija, ali svakako jedna od najperspektivnijih je PEMFC Polymer Exchange Membrane Fuel Cells. Ovakve gorivne ćelije će najverovatnije pokretati kola, autobuse, a možda čak i naše kuće. Po zakonima elektrohemije, jedna gorivna ćelija može da razvija električnu voltažu malo manju od  1 V. Da bi se proizvela veća voltaža, mora se određen broj ćelija serijski povezati u paket.
DA LI STE ZNALI DA VODONIK NIJE IZVOR ENERGIJE, VEĆ SAMO PRENOSILAC ENERGIJE ?  
        

Oblak oznaka

%d bloggers like this: